О књизи: 1985. / Било је јануарско јутро. Дивно јутро - мразно, снежно бело, налик старим планинарима са смрзнутим брковима и сунчаним искрицама у очима. Снег је падао целу ноћ у густим белим пахуљицама. Онда, када је свануло, јак северни ветар разведри небо. Иза куће, у подножју планине, под снегом је чврсто спавала шума. Са дрвећа су бацане плаве сенке. Оморке су се и даље савијале под снежним капама, јер их ветар у зору није одувао – само је растерао облаке Ту, на ивици шуме, живели су Изабела и Жерар са дедом и бабом. Њихова сива кућа са зеленим капцима стајала је подаље од села, једва видљива тог јутра на обали залеђене реке. Ни пут који је водио у село кроз њиву и ливаду није се могао разликовати. Деца су покушала да је виде са прозора. Била је јасно видљива до првог скретања. Стајао је стари јавор - осушио се пре две године, а деда још није могао да га посече. А онда се све спојило…